YOU SAID:

OBMANA I ovo mi veče u mislima prođe,/ U meni se bude mile uspomene:/ Ja se sećam dana kad prvi put dođe,/ Ja mislim na čase s tobom provedene/ I s tužnim smešenjem zovem ono doba,/ Al' da li se kogod odzava iz groba ?/ Pod belim pokrovom crna zemlja beše,/ Od studeni golo drhtaše drveće,/ Još jesenji dani ruho mu odneše;/ Sa ledene kore Dunav se ne kreće;/ Rastuženi zimski vetrovi se čuju,/ Kao da prirodu mrtvu oplakuju./ U mojoj odaji, toploj, pored mene/ Ti si; duša tvoja moju dušu greje;/ U što god pogledam veselo se krene,/ Sve je oživelo, na mene se smeje,/ Suha drva, što u mojoj peći gore,/ Dobila su jezik, o sreći govore./ Muzika jezika tvoga me opije/ Velike zemljake dok mi čitaga svoje,/ Il' dok opisuješ kako snažno bije,/ Krupno srce zemlje prosvećene tvoje./ Tu, u ovom svetu, malom, mojem samo,/ Sav svet zaboravljam...! Ćeretamo./ Da vreme ne stoji sasvim zaboravim:/ Časovi me s kule podsete na vreme./ O kako bih tada da ga zaustavim!/ O kako bih kako časi da zaneme!.../ Veseo te osmeh ispraća iz kuće,/ Nežam stisak ruke "do sutra" šapuće./ Al' ja ne znam zašto: čim nisi na stazi,/ Kad te iza reda drveća nestane,/ Sva veselost moja od mene odlazi,/ Jedna suza bola iz oka mi kane:/ "Sve prolazi", šapćem "i ovo će proći,/ I doći će vreme kad mi neće doći"./ Svaki me rastanak s tobom opomene/ Na prolaznost svega zemnog što postoji,/ I u mome srcu bol se tada krene,/ Ko dim se raziđu lepi snovi moji;/ A često, po svu noć, dok se god ne svane,/ Ja tužim za nečim što će da nestane./ Snega više nema, prošla ljubičica,/ Iscvetalo voće, jorgovan šumori,/ Ja tebe izgledam veseloga lica,/ Sva priroda o tvom dolasku govori — / Tako mi se čini. Srce osluškuje,/ I obraduje se kad god šum začuje/ U sastancima mi prolete proleće,/ Leto. Jesen ode kao na krilima./ Na Jug lasta, evo, šesti put odleće.../ O kada mi bude došla ova zima!/ Za rastaiak s tobom ne pripremih sebe./ Ni Boga da molim ne umem bez tebe./ Na hladnome svetu naći prijatelja/ Koga mi volimo i koji nas voli,/ Da mu nije tajna najtajnija želja / Naša, što nas boli da i njega boli,/ Da sa nama deli radost svoju, vaje,/ Bog ovaku sreću pravednima daje./ I ja sebe brojih u te pravednike,/ Mesto sumnje veru ponesoh u grud'ma./ Ovet mi se zablista s istine velike,/ Isto kao Bogu verovah i ljud'ma.../ O, ovu ti veru iskazat' ne mogu!../ A tebi verovah više nego Bogu./ Al' zašto si, kaži, uzela iz mene/ Veru (ona, ko Bog, u meni je bila)?/ Moja duša trpi muke nečuvene,/ Duhu su mi vita salomljena krila:/ Sva se osećanja sad bune u meni — / I anđeli, i Bog, svi su neiskreni./ Kada se usnama kogod moli Bogu,/ Ja pomislim: srcem demona priziva./ Još osećam tugu i tegobu mnogu,/ Još mi svakim danom sve čudnije biva;/ Još mi se večerom malo smire grudi,/ I još jutrom bol se pre mene probudi./ I najedanput mi se učini daleko / Ono što mi beše od najbližeg bliže;/ Grdno dubok bezdan put nam je preseko,/ Preko njega misao misli ne dostiže;/ Tuđe mi je ono što nazivah svojim,/ U neprijatelja prijatelja brojim./ U mojoj odaji, hladnoj, pored mene / Nisi. Stvari nisu kao što su bile:/ U što god pogledam: tmorno, nit' se krene./ A sirova drva u peći mi cvile,/ Ko da oplakuju prohujale dane/ Mnogog zadovoljtva i jedne obmane./ Jelena J. Dimitrijević, Beograd.

INTO JAPANESE

OBMANAIovomivečeumislimaprođe、/ U meni se bude mile uspomene：/Jasesećamdanakadprviputdođe、/Jamislimnačasestobomproveden/Istužnimsmešenjemzovemonodoba、/ Al'da li se kogod odzava iz groba？/ Pod belim pokrovomcrnazemljabeše、/ Odstudenigolodrhtašedrveće、/Jošjesenjidaniruhomuodneše; / Sa ledene ko

BACK INTO ENGLISH

OBMANAI ovomivečeu mislima prođe, / U meni se bude mile uspomene: / Jasesećamdanakadprviputdođe, / Jamislimnačase stobomproveden / Istužnimsmešenjemzovemonodoba, / Al'da li se kogod odzava iz groba? / / Pod belim pokrovomcrnazeml jabeše, / Odstudenigolodrhtaše drveće, / Jošjesenjidaniru homuodneše; / Sa ledene ko

INTO JAPANESE

OBMANAIovomivečeumislimaprođe、/ U meni se bude mileuspomene：/Jasesećamdanakadprviputdođe、/Jamislimnačasestobomproveden/Istužnimsmešenjemzovemonodoba、/ Al'da li se kogod odzava iz groba？ // Podbelimpokrovomcrnazemljabeše、/Odstudenigolodrhtašedrveće、/Jošjesenjidaniruhomuodneše; / Sa ledene ko

BACK INTO ENGLISH

OBMANAI ovomivečeu mislima prođe, / U meni se bude mileuspomene: / Jasesećamdanakadprviputdođe, / Jamislimnačase stobomproveden / Istužnimsmešenjemzovemonodoba, / Al'da li se kogod odzava iz groba? // // Podbelimpokrovomcrnazemljabeše, / Odstudenigolodrhtašedrveće, / Jošjesenjidaniruho muodneše; / Sa ledene ko

INTO JAPANESE

OBMANAIovomivečeumislimaprođe、/ U meni se budemileuspomene：/Jasesećamdanakadprviputdođe、/Jamislimnačasestobomproveden/Istužnimsmešenjemzovemonodoba、/ Al'da li se kogod odzava iz groba？ //// Podbelimpokrovomcrnazemljabeše、/Odstudenigolodrhtašedrveće、/Jošjesenjidaniruhomuodneše; / Sa ledene ko

BACK INTO ENGLISH

OBMANAI ovomivečeu mislima prođe, / U meni se budemileus pomene: / Jaseseć amdanakadprviputdođe, / Jamislimnačase stobomproveden / Istužnims mešenjemzovemonodoba, / Al'da li se kogod odzava iz groba? //// Podbelimpokrovomcrnazemljabeše, / Odstudenigolodrhtašedrveće, / Jošjesenjidaniruho muodneše; / Sa ledene ko

INTO JAPANESE

OBMANAIovomivečeumislimaprođe、/ U meni se budemileus pomene：/Jasesećamdanakadprviputdođe、/Jamislimnačasestobomproveden/Istužnimsmešenjemzovemonodoba、/ Al'da li se kogod odzava iz groba？ //// Podbelimpokrovomcrnazemljabeše、/Odstudenigolodrhtašedrveće、/Jošjesenjidaniruhomuodneše; / Sa ledene ko

BACK INTO ENGLISH

OBMANAI ovomivečeu mislima prođe, / U meni se budemileus pomene: / Jaseseć amdanakadprviputdođe, / Jamislimnačase stobomproveden / Istužnims mešenjemzovemonodoba, / Al'da li se kogod odzava iz groba? //// Podbelimpokrovomcrnazemljabeše, / Odstudenigolodrhtašedrveće, / Jošjesenjidaniruho muodneše; / Sa ledene ko